Djordje Balasevic "Djole"(vokal, muzika i tekstovi)
Rođen sam kao prvi Balašević. Moji su do 1941. bili Balaševi, deda je tada pazario ono -ić- da nam ne bi "pomadžarili" familiju, ne daj Bože? Tek moj ćale, 1947, oženivši moju majku, Veroniku Dolenec, "polak" Madžaricu, kako je deda izračunao. Bio je 11. maj 1953, rano jutro, mama je zato želela da me nazove Zoran, ali je deda rekao da je to ime za sodarskog konja, i insistirao da me nazovu "Đoka", po njemu, što, medu nama, ponekad ume da bude još neprijatnije. Našli su se nekako na Đorđe, priznajem da nisam baš oduševljen, ali do sad sam se već navikao, šta je, tu je. Bik sam, dakle, u podznaku blizanac, dominantni navodno. Školovao sam se sa promenljivim uspehom, bolje da ne pričamo o tome, to je bio period negativne afirmacije moje ličnosti. Igrao sam fudbal, ovisnički, neki misle da sam bio šmecer, neki da nisam imao pojma, u pravu su i jedni i drugi, što je najgore samo što ja sad ne znam kako bih vam to objasnio. Prvu ploču sam snimio u jesen sedamdeset i sedme, ništa okruglo, džaba računate. Pa ne treba meni jubilej da bih radio koncerte, šta vam pada na pamet? Naveo sam to više da bih se malo pohvalio iskustvom koje, eto mogu izmeriti jedino tim tegom, sedamnaest godina teškim. To iskustvo je ujedno i najveća kvalifikacija koju sam stekao, pa bih, ako se priznaje, time mogli udovoljiti i narednoj stavki upitnika za moju biografiju. Po zanimanju sam znači, samouki velikan, što je šala, dabome. Ja sam samo jedan prosečan momak. Natprosečno talentovan, doduše.Prvu ploču sam snimio, poslednju još nisam, toliko o diskografiji. Uskoro će izaći i moja treća knjiga, a drugi roman, jeftina ljubavna priča, bez ikakvih pretenzija, odavno sam shvatio da nisam najpametniji na svetu. Mada se ni plasman medu prvih pet ne može nazvati neuspehom. Planiram još i da snimim neke svoje stare pesme ponovo, izdavačke kuće koje su vlasnici snimaka ne objavljuju ih više iz nekih razloga, ali neće biti problema, većinu pesama znam već skoro napamet, ostale ću pevati na la-la-la. Sem toga imam pristojne kućne zalihe nagrada&priznanja, ali rok im polako ističe. Sa datumima inače baratam slabije, sećanja klasifikujem po sasvim drugom sistemu, pa sad ipak ne uspomene heftati za stranice starih kalendara, pogrešiću, bojim se. Bilo ih je baš lepih, ukratko. Vredelo je, definitivno. Privatno sam zaljubljen u Oliveru, baš ono, kao da je tuđa, Bože prosti. Na početku karijere sanjao sam san o bendu sastavljenom od prijatelja. Na kraju karijere dosanjao sam taj san, eto. Baš me hoće karta.
Dujin Aleksandar "Duja"(klavir)
Duja je pijanista, aranžer, producent i pomalo lav. U jazz krugovima poznat je još iz "Meta sekcije", pa iz grupe "Californija", iz rada sa novosadskim big-bandom, a u Beču, gde je završio "jazz-conservatorij", objavio je više CD-a, poslednji sa grupom "ADO-ADO", kultnom u austrijskim okvirima.Prvi put sam ga sreo na "novosadskom letu 77", sudbina je htela da delimo program pola-pola, u "tribini mladih", on sa oktetom svojih gimnazijalaca, a ja sa grupom "Žetva", kada sam prvi put otpevao legendarni "Razdeljak". Nismo se poznavali, ja sam naravno gledao preko tog klinca, i kada ga je Caki nešto kasnije doveo u prvu i jedinu postavu "Ranog mraza", pravio sam se da ga nisam registrovao ranije. Uradio je aranžmane za singl "Život je more/Oprosti mi, Catherine", onda nas je vojska naizmenično onesposobljavala jednog za drugim, a otkad se pojavio u Tuzli (u uniformi i sa ćevapima u lepinji, kada sam ja tamo gostovao sa "Neoplantima" ), uradio sam samo jedan koncert bez njega, u Novom Sadu, 1992. i to zbog "više sile", sasvim opravdano. Duja inače igra odlično tenis, basket, zna ga dobro, NBA (novo-bečejski atar). On i ja smo hiljadu puta ostajali sami protiv svih. Profesor tačno zna kad koji dur ili mol može da mi ponudi, kao jabuku. Sa njim bih smeo da održim koncert za čopor "Đavola sa Tasmanije". Ma šta hteo? Baš bih voleo, štaviše.
Dusan Bezuha "Duda"(gitara)
Duda, gitara, producent, aranžer, Ovan. Svirao je u grupama"Tilt" i "Suncokret", danas ponekad nastupa sa svojim blues bendom "Zona B" u SKC-u, KST-u i na sličnim "kulturnim " mestima, rađe je u studiju. Kao producent nanizao je mnogo slavnih "skalpova", Viktorija je u svojim najboljim danima bila overena njegovim producentskim pečatom, svirao je na pločama Bajage, na primer, i na nebrojenim (stvarno ne-bro-je-nim) pločama manje i više poznatih grupa, njegov studijski rad, doveden do perfekcije, imao je kao jedinu manu to što ga je odvikao od živih svirki, i nadam se da ga rad u našem bendu raduje onoliko koliko i on raduje bend, jer njegova rafiniranost i nenametljivost polako i sigurno su nam se uvukle pod kožu. Dudu sam upoznao davno, zapamtio sam ga po osmehu uz koji mi je (kao član "Suncokreta") pozajmio gitaru na kojoj sam odsvirao "Snašu na salašu", isti taj osmeh sačekao me je posle petnaest godina u studiju "Pink" u Zemunu kad smo zajedno radili "Jedan od onih života", i posle preeksponiranih gitarskih deonica koje su me godinama (posebno ranijim) proganjale, odjednom ona kultivisana "akustara" na "Posvađanoj pesmi", prelepa tema na "Portretu", solo na "Luzeru".Duda je pravi momak, šta da vam kažem. On štima i na sceni i u životu.
Djordje Petrovic "Karadjordje"(klavijature)
Đorde, klavijature, aranžer, producent, profesor na muzičkoj akademiji, ing. elektronike, Ovan. Između ostalog, Đorđe je svirao u grupi "Zajedno", sa "Van Gogh"-om, u famoznoj grupi "Papatra", ranih osamdesetih. Jedan je od pionira kompjuterske muzike u našem pop-rocku, a u istom žanru je u takozvanoj "ozbiljnoj" muzici evropski poznat i priznat. Da bih naveo njegove producentsko-snimateljske pulene morao bih da ispucam celu stranicu, čak i na puste inicijale, drugi put, možda? Upoznali smo se na "Dunjo moja", gde je formalno bio snimatelj u studiju, ali je obavljao lavovski deo producentskog posla, sarađivali smo i na sledećem LP-iju, ("Slovenska"), kad sam nakon toga napustio PGP i stari tim saradnika, poveo sam za sobom i Đorđa, jedinu "stvar" koja je vredela u izvikanom "studiju-5" i zamolio ga da bude producent na "Bezdanu", ostalo je histerija. Kad smo mu 1992, predložili da izađe sa nama na scenu "Sava centra", prihvatio je to sa takvim elanom da nam je svima bilo neprijatno što ga i ranije nismo pitali. Duja se tada prebacio isključivo na klavir, a zvuk benda dobio je kvalitet koji ga je definitivno podigao na vrh. Neću da pričam o tome šta je Đorđe učinio za moje pevanje, snimci, stari i novi, to slikovitije pokazuju. Bez Đorđa (Petrovića) nikad ne bih snimao ploču. Shvatite ovo kao izjavu pod zakletvom.
Gabor Bunford "Buga"(saksofon, udaraljke)
Dragan Ivanovic(bas gitrara)
Ignac Sen "Maestro"(violina)
Petar Radmilovic "Pera zver"(bubanj)
Ovdje ste mogli da procitate sta je o clanovima svog benda i o sebi samom rekao Ðole.