Pa da bećarac našvrljam ćirilicom.
Teško da bi drugi mogli rešiti taj hijeroglif,
Al bi Neko znao da sam tu…
Cipelice jedne bele zastale bi i prevele
Stih na asfaltu
Jednom ću u baladu da se prerušim
U refren što se tamo još zapevuši…
Pa da minem Starom Vlaškom,
Da joj kosu sklonim daškom
I za uglom hitro zamaknem
Da pred nosom strašnog Bana, kao senka Petra Pana
Kapu namaknem
Preko krova i mansarde, ošamućen daljinama
Da ostavim struk lavande medu njenim haljinama
Lagano se bore nanose
Malo šta je još po starom
Al’ okice moje šokice,
Mađijaju istim žarom
Ladica đinđuva po nebu prosuta
U jesen vetar primi miris Bosuta
Isprva mi nije ništa al već posle par gemišta
Dopre izdaleka lagan prim…
Praćen tercom suvog lišća s jednog hrasta kraj Belišća,
Stidljivo, sasvim…
Što sam joj kog vraga dao belu ružu samoniklu?
Što li sam je povezao onaj krug na mom biciklu?
Lagano se bore nanose
Malo šta je još po starom
Al’ okice moje šokice,
Mađijaju istim žarom…
