Glupo bi zvučalo >Je-Je!< uz sve ove dileje s revolverima Al zastavu šezdesetih vezle su gramofonske igle I put od žute cigle prostro se pred nas Mi smo bar imali razne Če Gevare… o-o, i veće prevare… To mladost spiri u dahu kao šećer u prahu sa bundevare Protesti sedamdesetih više su bili odraz mode Jer bokal pun slobode točen je za nas Mi smo bar imali putovanja… Perone, suze, cmakanja… Crveni pasoš bez mane što prolazi grane bez puno njakanja Dnevnici osamdesetih švrljani su na jarke razglednice Svet je lice šminkao zbog nas Mi smo bar imali one snove koji se teško ostvare A snovi najčešće vrede tek kad s tobom osede… kad s tobom ostare… Nije baš sve na kantaru… čitavo čudo kupi lova Ali snova nema piratiranih Onda su došle devedesete, tužne i nesretne… opake… Gospod je barut primirisao pa ladno zbrisao za oblake E, kad već puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave No, i taj dan će svanuti Onda su došle devedesete, tužne i nesretne… fobične… U udžbenike i u čitanke ušle su bitange… obične… Kasno je da se paniči… Dali smo šansu da se ludilo ozvaniči… A sad smo prosto zgranuti? Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima Znalo se ko togu nosi a ko cvetić u kosi… o, blago ludima… Danas se laž odvažila… a zadnja bagra kroji moral… Pa je OK koral dignut oko nas Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati Za vama niko nece žaliti niti vam stihove kovati Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele Pred crkvom pravih vrednosti Ma, jebite se, Devedesete, i vaša priča je gotova I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova Kad zakon metlom zamane… ili ih pusti da se medusobno tamane… Što ima svojih prednosti
Devedesete
Mi smo bar imali stare gitare… poneki bedž na reverima…
Glupo bi zvučalo >Je-Je!< uz sve ove dileje s revolverima Al zastavu šezdesetih vezle su gramofonske igle I put od žute cigle prostro se pred nas Mi smo bar imali razne Če Gevare… o-o, i veće prevare… To mladost spiri u dahu kao šećer u prahu sa bundevare Protesti sedamdesetih više su bili odraz mode Jer bokal pun slobode točen je za nas Mi smo bar imali putovanja… Perone, suze, cmakanja… Crveni pasoš bez mane što prolazi grane bez puno njakanja Dnevnici osamdesetih švrljani su na jarke razglednice Svet je lice šminkao zbog nas Mi smo bar imali one snove koji se teško ostvare A snovi najčešće vrede tek kad s tobom osede… kad s tobom ostare… Nije baš sve na kantaru… čitavo čudo kupi lova Ali snova nema piratiranih Onda su došle devedesete, tužne i nesretne… opake… Gospod je barut primirisao pa ladno zbrisao za oblake E, kad već puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave No, i taj dan će svanuti Onda su došle devedesete, tužne i nesretne… fobične… U udžbenike i u čitanke ušle su bitange… obične… Kasno je da se paniči… Dali smo šansu da se ludilo ozvaniči… A sad smo prosto zgranuti? Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima Znalo se ko togu nosi a ko cvetić u kosi… o, blago ludima… Danas se laž odvažila… a zadnja bagra kroji moral… Pa je OK koral dignut oko nas Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati Za vama niko nece žaliti niti vam stihove kovati Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele Pred crkvom pravih vrednosti Ma, jebite se, Devedesete, i vaša priča je gotova I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova Kad zakon metlom zamane… ili ih pusti da se medusobno tamane… Što ima svojih prednosti
Glupo bi zvučalo >Je-Je!< uz sve ove dileje s revolverima Al zastavu šezdesetih vezle su gramofonske igle I put od žute cigle prostro se pred nas Mi smo bar imali razne Če Gevare… o-o, i veće prevare… To mladost spiri u dahu kao šećer u prahu sa bundevare Protesti sedamdesetih više su bili odraz mode Jer bokal pun slobode točen je za nas Mi smo bar imali putovanja… Perone, suze, cmakanja… Crveni pasoš bez mane što prolazi grane bez puno njakanja Dnevnici osamdesetih švrljani su na jarke razglednice Svet je lice šminkao zbog nas Mi smo bar imali one snove koji se teško ostvare A snovi najčešće vrede tek kad s tobom osede… kad s tobom ostare… Nije baš sve na kantaru… čitavo čudo kupi lova Ali snova nema piratiranih Onda su došle devedesete, tužne i nesretne… opake… Gospod je barut primirisao pa ladno zbrisao za oblake E, kad već puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave No, i taj dan će svanuti Onda su došle devedesete, tužne i nesretne… fobične… U udžbenike i u čitanke ušle su bitange… obične… Kasno je da se paniči… Dali smo šansu da se ludilo ozvaniči… A sad smo prosto zgranuti? Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima Znalo se ko togu nosi a ko cvetić u kosi… o, blago ludima… Danas se laž odvažila… a zadnja bagra kroji moral… Pa je OK koral dignut oko nas Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati Za vama niko nece žaliti niti vam stihove kovati Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele Pred crkvom pravih vrednosti Ma, jebite se, Devedesete, i vaša priča je gotova I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova Kad zakon metlom zamane… ili ih pusti da se medusobno tamane… Što ima svojih prednosti
Share this article:
