Brinu snajke šta će koja mesiti
Neko mi se, kanda, skoro udaje?
Moralo se i to jednom desiti
Tu livadu ja sam prvi kosio
Pričam više nego šlo bih smeo
Ajde… odavno bih je zaprosio
Da sam samo hteo…
Vetrić glanca krune granja…
Tamiš nosi par lokvanja…
Račun svedi: šta sad vredi mladost, tričava?
Nevažno je to sve skupa
Sećanje je smešna lupa
Koja sitne stvari uveličava
Oprezno s tom violinom
Ona čezne za tišinom
Ko da škakljaš anđelčiće vrhom gudala
A Nju nemoj pominjati
Neće svet zbog toga stati
Neće biti prva što se udala…
Ništa lakše nego sebe slagati
Ništa lakše neg se nasmrt opiti
Ništa teže nego zalud tragati
Od sto drugih nju sam hteo sklopiti
Srce cupka, al misao okleva
Čeka da se stvari same dese
Tuga lepše zvuči kad se otpeva
Pesma sve podnese…
Bog je katkad pravi šeret
Na strmini doda teret
I potura Nedohvatno da se dohvati
Bog je dobar – kako kome,
Bolje ne pitaj o tome
Ućutaću ili ću opsovati
Polagano, Šanji-bači
Ti si znao šta mi znači
Ko da heklaš paučinu vrhom gudala
Kad pred crkvom baci buket
Neka padne, kao uklet
Neka bude zadnja što se udala…
Samo bol je u životu siguran
Sreću nosi neki poštar jako spor
Neka… samo ovu noć da izguram
Sutra ću već naći dobar izgovor.
