Slava je za Gospojinu
Ne znate vi moju Ninu
Dece nema pa me vole kao matera
Pridveče do crkve trkne
Za pokojnim Strikom šmrkne
A sve brine da me u “špacirung” natera
Ja sam otrov za udavače
Trepću oči snevalice
Uzdišu ko zevalice
Gurkaju se laktovima, usne napuće
Jednoj miraz mlin što melje
Drugoj lanac i po zemlje
Trećoj cifra tolk’a da se samo šapuće
Bež’te curice s glavne ulice
Kada prođe sin jedinac, štikla kleca
Sitne su vam udice
Korzom plovi štuka što se retko peca
Zbogom Totice, male skotice
Mađarice-svađalice, srcolomke
Prave ste lepotice
Žali bože faliti vam druge momke
Videh pendžer u Bečkereku
I u njemu, povrh lale
Tog trenutka procvetale
Zasja pramen riđi, kao krilo tetreba
Nidočeg mi više nije
Snevam zemlju iz saksije
Meni, babo, od te zemlje više ne treba
Nek se okuša hor torokuša
Ja sam babin sin jedinac… mater svima…
Štagod kogod pokuša
Uzeću je, pa da samo bluzu ima
Zbogom Sremice-uspaljenice
I Bačvanke, probiranke od zanata
Fine ste vi ženice
Al već vidim: ženiću se iz Banata…
